Келти око 800. п. н. е. емигрирају из централних делова Европе према западу и почиње формирање Галије. Око 125. п. н. е. Галију су почели освајати Римљани, а коначно ју је освојио Јулије Цезар 52. п. н. е. када галски краљ Верцингеторикс капитулира у Алезији.
Галски језик почиње да уступа место латинском, а у I и другом II веку друидска религија карактеристична за келтске народе почиње да нестаје услед појаве хришћанства. 258. године Галију нападају германска племена Франци, Бургунди, Алемани, Визиготи и Вандаликоја долазе са Балтика, и настањују се на истоку Галије.
Галски језик почиње да уступа место латинском, а у I и другом II веку друидска религија карактеристична за келтске народе почиње да нестаје услед појаве хришћанства. 258. године Галију нападају германска племена Франци, Бургунди, Алемани, Визиготи и Вандаликоја долазе са Балтика, и настањују се на истоку Галије.
Убрзо почињу и борбе међу самим племенима, а на територији Галије надјачавају Франци који око 430. године освајају простор Аустразије (територија око града Париза) под вођством Клодиона (428—447). Након његове смрти вођство над Францима преузима Меровекс (447-457).
На преосталом слободном делу Француске републике бива формирана у Вишију такозвана Француска држава од стране колаборационистичке владе са генералом Филипом Петеном (1940—1944) на челу. Са друге стране под вођством генерала Шарла де Гола у Лондону је 18. јуна 1940. формиран покрет Слободна Француска који себи задаје за циљ ослобађање од Немачке и пружање отпора Немачкој. 6. јуна 1944. у Нормандију се искрцавају савезничке снаге (Американци, Канађани и Енглези), и убрзо долази до ослобађања Париза 25. августа 1944. године, а до краја године и цела република.
|